Sistem recirkulacije izduvnih gasova (EGR), jedan je od nekoliko sistema kontrole emisije štetnih gasova u vozilima. EGR sistem pomaže smanjenju količine azotnih oksida (NOx) koji se kroz izduvni sistem emituju u atmosferu.
Inače, azotni oksidi su uobičajeni produkt procesa sagorevanja u cilindrima motora. Međutim, njihovo formiranje se dramatično povećava pri višim temperaturama (iznad 1.600 °C).
Visoke temperature prilikom sagorevanja su takođe štetne po agregat.
Jedan od efekata koje uzrokuju je pretpaljenje (detonacija), kada mešavinu vazduha i goriva u cilindru ne pali svećica, već prekomerna temperatura. Iz razloga što do paljenja dolazi u pogrešno vreme, pre aktiviranja svećice, detonacija pod opterećenje stavlja komponente motora.
Prolongirana detonacija može oštetiti ventile, klipove, kao i druge delove. Vek turbopunjača će takođe biti značajno smanjen ukoliko biva izložen previsokoj temperaturi.
EGR sistem redukuje temperaturu sagorevanja tako što preusmerava mali deo izduvnih gasova nazad u usisnu granu.
Kako sve to funkcioniše?
Izduvni gasovi više nisu zapaljivi. Razblaživanje vazduha u usisu izduvnim gasovima, čini naboj vazduha i goriva manje zapaljivim.
Naravno, znamo da nisu sva vozila opremljena EGR sistemom. Mnogi noviji automobili koriste promenljivu šemu razvoda smeše i druge vidove kontrole temperature sagorevanja i emisije Nox.
Kako kompjuter motora kontroliše tok EGR sistema?
Kompjuter (PCM) otvara ili zatvara EGR ventil da bi kontrolisao tok unutar EGR sistema. EGR ventil povezuje izduvnu granu s usisnom i obično je zatvoren. Kada je motor hladan, kada radi u mestu ili tokom snažnih ubrzanja, nema EGR toka. On je na svom vrhuncu tokom konstantnog krstarenja pod umerenim opterećenjem.
Kod nekih automobila, EGR ventilom upravlja vakuumski aktivator (prvi dijagram ispod).
Moderna vozila imaju električni EGR ventil sa koračnim motorom.
Kako se tok EGR sistema monitoriše?
PCM periodično testira EGR sistem pored drugih kontrolnih sistema emisije izduvnih gasova. Ako je tok veći ili manji od očekivanog, PCM detektuje grešku i pali „Check Engine“ lampicu na instrument tabli.
Postoje različiti načini da se monitoriše tok EGR-a. Neki automobili koriste EGR senzor temperature, instaliran u usisnom delu EGR sistema. Kada se EGR ventil otvori, temperatura s usisne strane se podiže zbog vrelih izduvnih gasova.
Primera radi, starija Fordova vozila su koristila DPFE senzor (Delta Pressure Feedback EGR), koji meri EGR tok na osnovu razlike u pritisku s obe strane merača protoka u izduvnom delu EGR sistema.
Moderni automobili koriste električni EGR ventil (dijagram ispod). Neka vozila takođe imaju EGR hladnjak.
PCM kontroliše EGR tok putem otvaranja ili zatvaranja EGR ventila uz pomoć koračnog motora.
EGR tok se monitoriše senzorom pritiska usisne grane (MAP), senzorom protoka vazduha ili senzorom odnosa goriva i vazduha.
Izvor: vrelegume.rs